O AMERIČKOM AKCIONOM SLIKARSTVU

Položaj slikarstva akcije u ''tradiciji novog''

Početkom prošlog veka u SAD, centar umetničke avangarde i naprednih, stvaralačkih snaga u kulturi i umetnosti je bio Njujork. Tu su stvarali i tu su, bar u nekom periodu svog stvaralaštva boravili svi od značajnijih američkih umetnika tog perioda. Tu su takodje, bile organizovane radionice i grupne zajedničke izložbe evropskih (prevashodno francuskih umetnika i predstavnika pojave koja se u istoriji umetnosti označava ka ''Pariska škola'') i američkih umetnika. Takva sredina je bila idealna za razvoj novih ideja i stapanje raznolikih uticaja.

Evropako moderno slikarstvo, rodjeno je u stavu suprotstavljanja tradicionalnim, akademskim stilovima, tehnikama i ''završenim'' radovima. Kao rezultat takvog stava, rodilo se nefigurativno slikarstvo s jedne strane i s druge, alikarstvo koje nije isključivalo potpunu ili shematičnu figuraciju, ali je u potpunosti razbijalo okove tradicionalne forme.

Veoma jednostavno rečeno, potraga za novim izrazom u umetnosti i novim umetničkim izrazom, ujedno je bila i potraga za sopstvenim identitetom u novom vremenu.

Tako je slikarstvo postalo veoma lična stvar. Shodno takvom shvatanju, istorija moderne umetnosti je preusmerena s generalnih i opštih istorija na praćenje ''pojedinačnih praksi'', uz uvažavanje činjenice da je istorija umetnosti lanac inspiracija, te da sve ima svoje začetke u nekom prethodnom vremenu.

Po Haroldu Rozenbergu, istaknutom promoteru savremenog američkog slikarstva, pojava akcionog slikarstva je premestila ''krizu društva i umetnosti u samo umetnikovo biće'' [1]

Termin akciono slikarstvo se prvi put javlja u kultnom tekstu Harolda Rozenberga Američki slikari akcije objavljenom 1952. godine. Po Rozenbergu, akciono slikarstvo je forma apstraktnog ekspresionizma. Termin akcija je korišćen još dvadesetih godina prošlog veka, da označi apstraktne slike Vasilija Kandinskog.

Akciono slikarstvo kao stil kombinuje apstraktnu formu i emotivne vrednosti ekspresionizma. Već kubizam i nadrealizam daju podsticaje radjanju ovog stila, koji se danas smatra najznačajnijim doprinosom američkog posleratnog slikarstva. Razvitak ovog stila se može pratiti u SAD od sredine četrdesetih godina prošlog veka.

Po Klimentu Grinbergu, svi mladi i ambiciozni umetnici toga vremena u Njujorku su jedini izlaz iz krize umetnosti videliu apstraktnoj umetnosti. Naime, ''nije im toliko smetala figuracija sama po sebi, više je to bila iluzija, iluzija treće dimenzije''[2] Čak su i dela koja su posedovala shematičnu figuraciju kod kubista, nadrealista i dadaista, bila shvaćena kao virtuelno apstraktna, nastala pod uticajem diktata podsvesti. Time se pred umetnicima otvorila neiscrpna riznica podsvesti, prihvaćeni su uticaji učenja K. G. Junga, težnje ka spontanom stvaranju i slobodnom (oslobodjenom), krajnje ličnom izrazu.

Danas se smatra da se u okviru apstraktnog ekspresionizma mogu razlikovati tri osnovna pristupa:

· Akciono slikarstvo ili slikarstvo akcije
· Apstraktni impresionizam
· Jasno definisane apstraktne slike ostvarene upotrebom čiste boje (slikarstvo bojenog polja)

Ono što je svim umetnicima apstraktnog ekspresionizma zajedničko jeste polazna tačka u sopstvenom psihičkom, duhovnom doživljaju i stanju. Akciono slikarstvo podrazumeva odricanje od tradicionalnih metoda rada slikara, koji sada sipaju, bacaju boju iz kanti ili kada koriste neki instrument, četkice, noževe, krpe i sl. , natapaju ih bojom i agresivnim gestovima razbacuju po platnu velikih dimenzija, položenom na tle. Njihova tehnika pokazuje težnju ka spontanosti i instinktivnom stvaralaštvu.

Slikarstvo bojenog polja posrazumeva upotrebu zasićenih boja u slikanju apstraktnih slika s prepoznatljivim, uglavnom geometrijskim oblicima. Apstraktni impresionizam, bliži je akcionom slikarstvu, ali je proračunatiji, manje spontan, utemeljen više na impresionističkoj tehnici nego na sadržini dela.

Robert Bari je izjavio : ''Umetnost koja se pravi stvarno nije važna. Umetnost koja se živi jeste''[3] Delo Džeksona Poloka je najizrazitiji primer takve filozofije i svedočanstvo prakse umetnosti akcionog slikarstva. Danas se on smatra utemeljivačem i najizrazitijim predstavnikom slikarstva akcije.


[1] H. Rosenberg, Ogledi o posleratnoj američkoj umetnosti, Prometej, Novi sad 1997, 64
[2] C. Greenberg, Ogledi oposleratnoj američkoj umetnosti, Prometej, Novi Sad 1997, 76
[3] R. Bari prema: M. B. Protić, Oblik i vreme, Nolit, Beograd 1979, 50